Način na koji kreiramo i prodajemo dizajn postaje generičan i zbunjujuć. Jedan od izazova jeste da je dizajn, kao kreativnost, opisan i definisan kao proizvod, krajnji cilj. Ali, činjenica je da niti dizajn niti kreativnost su rezultat, već deskripcija toga ”kako mi dolazimo tamo negde”, a ne ”sa čim čemo na kraju da završimo”.
SDG-ev expert Helgde Tenno pokušava da objasni prvi od tri postavke, počevši sa definicijama o samom dizajnu, nastavljajući o kreativnosti i mislima usesređenim na kreaciju i razumevanje identiteta.
– Predlažem da se termin dizajn koristi ispravno, zbog svojih unikatnih sposobnosti, namena i značenja. Cilj je da se ponudi proizvod sa jasnim direkcijama i namerama, gde je neistražen rezultat tangibilan, gde je iskra izrasla u podeljen san i gde potreba za artikulacijom nije kreirala bilo kakve preuranjene odgovore.
1. Kreativnost
Kreativnost nameće kreiranje novih stvari kombinujući dve ili više postojećih ideja. Ali, ”kreativnost” je generički pojam. On je apstraktan i nema poimanje sa kvalitetom u određenoj situaciji ii zadatku. Kreativnost nije sama po sebi cilj, ona je karakter aktivnosti. Ona predstavlja istraživanje sa namerom da sae spoji nešto poznato, što do sada nije spojeno.
Kreativnost nije fokusirana na iznalaženje najboljeg rešenja, nego originalnog rešenja. Govoriti nekome da ćete imati kreativni proces nameće ništa drugo do: ”Mi ćemo provesti određeno vreme smišljajući nešto novo”. Ali, ta rečenica bi trebalo da zvuči drugačije: ”Mi ćemo da smislimo neko sr…nje koje zaista funckioniše”.
Svako je kreativan, svaka industrija je kreativna, bilo da su računovođe, konceptualni umetnici, pripovedači ili zanatlije. Mi ”jurimo” kreativni proces u nadi da ćemo naći odgovore. Prodajući kreativni proizvod ne pruža se implikacija znanja, umeća ili procesa, sugestija specijalizacije ili ekspertize. Kreativnost je data, u svakom pogledu. Ona nije specijalnost.
2. Dizajn
Dizajn nije proizvod. On je veština i proces. Rečima Li Edelkoort:”Ne postoji kreacija bez naprednog znanja, i bez dizajna, proizvod ne može da postoji”.
Mi generalno koristimo ”dizajn” kao termin da opišemo bilo kakvu vizuelnu ili modalnu površinu ili objekat. Što briše implikaciju kvaliteta ili namene iz dizajna. Ovo je dovelo do toga da je ”dizajn” termin koji znači sve, od strane svakoga, na bilo kom nivou.
Šta je dizajn? Dizajn je veština. Dizajn je potvrda kvaliteta. Dizajn nije slučajan, nije samo kreativno razmišljanje, to je rešavanje problema ili izazova koristeći jezik i instrument kojim se dizajner najbolje služi. Dizajn je garancija da će krajnji rezultat biti najbolja solucija za problem.
Postavlja se jednostavno pitanje: ”Da li postoji loš dizajn”. Ja bih rekao ne. Loš dizajn nije dizajn, ukoliko ne ispunjava zadati cilj. Naravno, neko bi mogao da argumentuje stavom da se jezik i instrument koji je korišćen razlikuje od ličnih preferencija, ali postoji velika razlika između ”sviđanja” zasnovanog na ličnom osećaju i ukusu, i ocene rada na dizajnu. Postoji razlika između ”sviđanja” posture ili personaliteta kašike i ocene veštine kašike i njene sposobnosti da radi kao kuhinjski pribor. Naravno, lični ukus je jako važan aspekt vizuelnog jezika, ali ne mešajte ukus sa veštinom.
Drugo, dizajn je proces. On je način da se dostignu i realizijuju ciljevi, da se radi u timu, osnivajući jedno razumevanje. Dizajn je proces istraživanja i učenja. On izbegava površne stvari i nastoji da drži ljude u snenom stanju u kome se kreiraju ideje.
Dizajn veruje u ljude, njihovu predviđujuću iracionalnost. On veruje da su ljudi pogođeni i motivisani situacijama u kojima se nalaze, više nego njihovim demografskim ili drugim nehumanim sistemima segmentacije. Dizajn razume kontekst.
Proces dizajna ne prati putanju generičke jednolikosti, nije apstraktni strukturalni šablon razmišljanja i deluje sa ciljem dolaska do izvrsnih ideja. On počinje iz višestrukih direkcija i istražuje svaki od njih na najbolji način koji pronađe.
Proces dizajna zna da se mi krećemo od tačke A. do tačke B., ali takođe zna da je direkna putanja između njih najlakši način,i zbog toga dolazimo do sličnih proizvoda. Dodajemo jedan proizvod sličnim postojećim, bez ”razbijanja” koncepta i reinvencije. Dizajniramo na bazi uvida u ono što smo ”sakupili”, ali taj uvid nije zaštićen od jednoumlja. Ukoliko koristimo proces za kreaciju uvida kao svako drugi, onda je naš pogled i naš uvid osuđen da bude isti kao i kod svih drugih.
Najbolji način osiguranja istog ishoda jeste da svima date iste alate, iste modele i isti um sa kojima će da rade. Ovo je način na koji linearni razvoj funkcioniše. Proces dizajna zna da ste vi tu da smislite nešto novo, kreativno, nepostojeće. Tako, proces dizajna sam po sebi mora biti originalan.
Proces dizajna zna da je dodatak poznatom cilju (B) neka nepoznata (X), i da čak iako idemo iz tačke A. u tačku B., postoji jedna izuzetno važna stvar – pronalaženje tačke X. Bez toga, svaki proizvod je kopija.
Nalaženje X je predmet procesa dizajna. Proces nije bez direkcije, ali je fleksibilan, spreman na odgovor, i šta više prekidan u smislu da ga pokreću ideje, a ne mapa. Proces dizajna je ”all-inclusive”, on govori da naš izvor inspiracije možda neće doći iz onoga što nam se nalazi ispred nosa.
Na kraju, proces dizajna je proces učenja, koji ne zna šta treba da nađe pre nego što počne, i potrebna mu je fleksibilnost . Proces dizajna je istraživanje i pronalazak.
