Internet danas i internet pre 10, 20, 30 godina dre razlikuju do neprepoznatljivosti. Pre par desetina godina internet je služio za prenos emailova, web sajtova (koji su u najvećem procentu sadržavali samo tekst), razmenu podataka putem korisničkih grupa (en. user groups) i razmenu tekstualnih poruka (en. chat). Internet danas služi, i koristi se, bukvalno za sve — od slušanja omiljene muzike, gledanja omiljenog filma, angažovanja na društvenim mrežama do regulisanja temperature vazduha u svom domu putem mobilnog telefona. Bilo bi interesantno zaustaviti se na trenutak i zamisliti kako bi sve danas izgledao da nije interneta. Međutim, ono što mnogi korisnici interneta ne znaju je to da, iako sa internetom skoro da i ne postoje granice (u smislu šta je moguće uraditi na istom), otvara jako puno mogućnosti za onu drugu stranu čoveka: zloupotrebu nečeg što je u suštini tu samo da olakša život ljudima na planeti.
Kako internet funkcionise iz ugla običnog coveka?
Običan čovek želi da pronađe neku informaciju na Googlu. On otvori svoj internet pretraživač (en: browser) na svom računaru ili mobilnom telefonu, unese određene (ključne) reči, i gotovo. Google mu izbaci rezultate, gde potom na jedan od njih klikne i ode direktno na internet sajt. Tamo će saznati više informacija o stvarima koje ga interesuju, za koje je uneo ključne reči.
Ono što korisnik obično ne vidi uopšte, ili barem ne na prvi pogled, jeste da svaki taj internet sajt počinje internet adresom (web – URL) http : //
HTTP je protokol pomoću koga komuniciraju browser korisnika i server tog internet sajta. On ustvari služi za autentifikaciju korisnika i internet sajta, kao i za transport podatak u oba smera. Ono o čemu se uvek priča je autentifikacija korisnika internet sajta: Ko je on, odakle je došao, da li ima vazeće parametre da se prijavi na sajt i slično.
Ono o čemu se jako malo priča jeste: da li je taj internet sajt upravo taj koji korisnik želi da poseti, čiju internet adresu želi da otvori u svom browseru, kao i da li pored korisnika i internet sajta postoji neka treća strana koja “prisluškuje” podatake koji se šalju ka tom sajtu. Ali i one koje dobija kao odgovor od istog. Ovo su samo neka od pitanja koja pokušava da reši naslednik HTTP protokola u vidu njegove nadogradnje — HTTPS.
Sta je HTTPS?
HTTPS nije ništa drugo do HTTP protokol koji u svom nazivu ima jedno veliko slovo “S”, a koje potiče od pojma sigurnost (en: Hyper Text Transfer Protocol Secure). On nije tu samo da da osećaj lažne sigurnosti, već i da stvarno zaštiti privatnost korisnika koji gleda neki internet sajt, ali i da zaštiti i njegove podatke kao sto su kreditna kartica, lozinke i druge poverljive i privatne informacije.
HTTPS najprostije rečeno enkriptuje podatke između korisnika i samog internet sajta — od onih podataka koje korisnik šalje do onih koje prima sa druge strane. Enkriptovani podaci su, čak iako dođu u posed nekog trećeg lica, verovatno sigurni — jako ih je teško ili potpuno nemoguće dekriptovati. To bi znailo da tom trećem licu, koje želi da neovlašćeno sazna vaše podatke možda treba “farma” računara sa najboljim procesorima i performansama, i da oni konstantno rade 30 godina kako bi došli do originalnih podataka.
Geelancer.com ima najveću mogu zaštitu za svoje korisnike (A+) zahvaljujući prijateljima iz Mint Hostinga www.mint.rs[/caption]
Kada ga koristiti?
Odgovor na ovo pitanje je verovatno uvek, ukoliko vam je stvarno bitno nešto od sledećih stavki:
1. Kredibilitet – Ukoliko vaš internet sajt koristi HTTPS, to znači da ste morali da kupite svoj sertifikat od lica koje imaju ovlašćenje da vam ga prodaju. Oni će ga prodati i aktivirati tek pošto se i sami uvere da ste vi stvarno ti za koje se predstavljate. Postoje razni načini za verifikaciju od strane prodavaca sertifikata. I svi su podjednako pouzdani. Na taj način vaši korisnici i posetioci bivaju sigurni kada vas posete.
2. Sigurnost – U današnje vreme razni podaci se šalju putem interneta, od vaših interesovanja, lozinki, do chatova sa prijateljima i kreditnih kartica. Verovatno želite da ove stvari budu samo između vas i druge strane kojoj svesno šaljete te podatke. HTTPS unosi pojam enkriptovanja (zaštite) izvornih podataka koje je jako teško ili nemoguće probiti (jako teško zavisi od tipa vašeg sertifikata — postoje oni koji su manje ili više zaštićeni).
3. Vidljivost na internetu – Internet pretraživači, poput Googla, uvek će bolje rangirati i dati prednost sajtovima koji rade preko HTTPS-a.
4. Podrška u browserima – Novije verzije internet browsera sve više i više prijavljuju, u vidu raznih notifikacija, da internet sajt, koji ste otvorili, nije siguran. Samim tim ljudi koji konzumiraju sadržaj sa vašeg internet sajta postaće sumnjičavi zašto ih browser upozorava o tome uopšte.
5. Integracija usluga nekih drugih platformi i internet sajtova – Polako dolazi, ali je već i uveliko prisutno da ukoliko želite da svoj sajt dodate na neki pretraživač, oglasnik ili treće mesto, nećete moći ukoliko ne koristite HTTPS. To znači da vaš sajt, koji je do do juče radio sa Facebookom kako treba, sutra već neće. I tako sve dok ne implementirate HTTPS zaštitu na svom internet sajtu.
6. Nove funkcionalnosti na internetu – Neke od novih funkcionalnosti na internetu kao što je npr. geolokacija vaših korisnika, moguća je jedino ako HTTPS protokola ukoliko postoji na vašem internet sajtu). Međutim, pitanje je kada će i neke od starih zahtevati istu stvar.
Baš kao što morate imati kvalitetan vizuelni identitet: kvalitetan logo i kvalitetan sajt, tako morate imati i SSL (HTTPS) sertifikat. Klijenti će Vas više ceniti i više Vam verovati, a Vaš posao i prodaja će ići bolje.
Kako i koji SSL sertifikat kupiti?
Ranije, do pre nekoliko godina kupovina SSL sertifikata je koštala i po par stotina dolara godišnje. Danas je sasvim druga priča. Cene variraju od 5$ pa do, opet, par stotina dolara. Zavisi od vaših potreba, prodavca SSL sertifikata (prodavca) i paketa koje oni nude.
Ukoliko imate samo jedan internet sajt, sa samo jednom internet adresom, to je ujedno i najpovoljniji vid sertifikata. Ukoliko, pak, želite da svi vaši poddomeni (npr. email.example.com, www.example.com, blog.example.com) budu takođee zaštićeni, za to treba koristiti takozvane wildcard sertifikate. Postoje i paketi gde jedan sertifikat možete da koristite na više od jednog domena, ili oni koji imaju jaču kriptografsku zaštitu, a koji se obično koriste na e-commerce sajtovima, kod banaka i slično.
Dakle, sertifikati su povoljniji nego ikad. Takođee, nekada ste morali skoro sve sami da podešavate na svom sajtu, dok danas kod mnogih prodavaca postoje HOWTO članci, korak po korak, kako to uraditi dok i njihova podrška želi (vrlo često) da pomogne. Tako da je na vama samo da iskopirate par fajlova na vaš server i to je to. Imate podešen SSL sertifikat i vaš i sajt je od sada siguran i radi preko HTTPS-a.
Ako ipak i dalje, posle ovog teksta, niste sigurni kako se instalira HTTPS slobodno pozovite Mint hosting koji će Vam sve objasniti i za vas uraditi instalaciju. A ako nemate sajt, i želite da krenete sa Vašim biznisom, ili imate loš sajt, novi, bolji i kvalitetniji možete dobiti preko Geelancer.com online dizajn konkursa
