Vladan Filipović: Šta je zapravo dizajn?

Vladan Filipović je uspešan freelance grafički/web dizajner i fotograf, koji od 2002. godine živi i radi u Parizu.

Sa bogatim iskustvom u on-line i off-line komunikaciji, parcijalno ili sveobuhvatno, deluje na poljima: grafičkog dizajna i vizuelne komunikacije; web dizajna, koncepcije i realizacije marketinških kampanja i brendiranja; umetničkog menadžmenta; 2D/3D animacije, ilustracije i fotografije. Sarađuje sa brojnim marketinškim agencijama i poseduje bogato iskustvo u izradi vizuelnog identiteta.

Vođen dugogodišnjim iskustvom, sarađuje i sa medijima. Tako su se neke od njegovih fotografija našle na stranicama magazina kao što su: Paris Match, l’Express, Nouvel Observateur, Journal du Dimanche, Zurban, itd.

Sebe dozivljava i opisuje kao pixel gangster ili multimedia warrior. Kreativnost mu je osnova bivstvovanja u on-line i off-line svetu. Konektovan 25/8, voli on-line komunikaciju ali voli i da ozivljava avatare. Drugi ga vide kao #pozitiva gurua, jer pun dobre energije širi motivaciju na Twiteru i u #prvasmena #drugasmena i #trecasmena . Za njega #pozitiva predstavlja način zivota u bilo koje doba dana i noci i bez obzira na lokaciju i vremensku prognozu.

Neki od njegovih najpoznatijih klijenata bili su: Wundermann, Euro RSCG, Heineken, Ford, LG, Microsoft, Kraft, Unilever, Konémara communication, Thinknetwork, Bourjois, Galeries Lafayete, Suez, Accenture, Groupe Accor, INCA, Caroline G., Shishalica, LeaderIA, Fédération Française d’éléctricité Autonome, etc.

Postavio je nedavno svoj portfolio na Geelanceru, podelivši sa nama seriju ilustracija inspirisanu čuvenim filmom Ratovi zvezda.

Mi smo ga pitali: Šta je zapravo dizajn?

Istaknuti američki grafički dizajner Bob Gill je u svojoj knjizi “Grafički dizajn kao drugi jezik” objavljenoj 2007, izjavio : “Dizajn nije stvar, nije nešto što možete držati u rukama, dizajn je proces rada, percepcija, sistem, način razmišljanja.” To mi se čini kao dobra definicija. Možda se moje uvažene kolege i koleginice sa tim neće složiti pogotvo ako su u polju industrijskog dizajna. Mada nekako mi se čini jednostavnijim objasniti dizajn ovako: “Umetnost postavlja pitanja. Tehnologija pruža mogućnosti, a Dizajn pronalazi rešenja!” Ne sećam se ko je ovo rekao ali je jako dobro.

U današnje vreme smo došli do percepcijskog stadijuma da je sve ono što je jednostavno – DIZAJN. Pošli smo od od one poznate krilatice “Design is less!” i napravili haos. To što ćete povući samo jednu liniju ili napisati samo jednu reč, ne mora da znači da je to ultimativni dizajn. Sve zavisi od percepcije koju će ljudi, korisnici, klijenti, imati kada vide taj vaš rad. Danas recimo u dizajnu enterijera preovladava ta taktika da ako je sve crno ili belo ili crno-belo to je dizajn! WTF!!! ZABOGA KORISTITE BOJE!!!  Vaša kancelarija može da bude high design i skroz bela ali to neće pospešiti vašu produktivnost, ali ćete zato dobiti 10% više izostanaka sa posla i 30% više burn-out-a kod zaposlenih. Ako želite da zaposleni budu produktivni, koristite crvenu, ako želite bolje ideje, koristite plavu.

Nije sve što je jednostavno – Dizajn. A opet ultimativni dizajn (i tu ima milion primera) mora da bude jednostavan, jednostavan na prvi pogled. Jednostavan je zato što je u samom početku bio komlipkovan. Kevin Barnett je izjavio : “Jednostavnost se izdvaja, dok se kompleksnost gubi u gomili!” Koliko je logotipa trebalo da se napravi pa da Nike ili Apple dobiju logotipe koji im odgovaraju? Da li je zaista bilo tako jednostavno napraviti logotip za Channel? Ne verujem. Ne treba smatrati sve ljude notornim idiotima jer ne razumeju dizajn. Ali treba znati da nisu svi ljudi otvoreni za dizajn i da ne prihvataju svi dizajnerska rešenja na isti način. Nemamo svi istu percepciju. Da bi se dizajn približio ljudima, da bi bio dostupan on mora da bude jednostavan, efikasan, lak, prilagodljiv, uhavtljiv, prepoznatljiv. Dizajn mora da bude shvaćen na prvi pogled. Dobar dizajn mora prvenstveno biti funkcionalan. Svima nam je poznato ono : “Ako moja baba može da ga shvati i koristi, onda svi to mogu!” Ova izjava je donekle tačna, jer sve zavisi ko vam je ciljna grupa i ko vam je baba! Probajte da jedete supu viljuškom ili da kašikom isečete biftek! Dizajn daje svrhu stvarima. Ako mi ne verujete probajte da operete zube bušilicom za beton. Bitna je namena.

Dizajn jeste način razmišljanja, jeste proces rada kojim od jedne, možda u samom startu, ne tako dobre ideje, dolazimo do rešenja koje će odgovarati našem klijentu ili korisnicima. Hans Hoger je rekao da dizajneri imaju duplu dužnost, jednu prema klijentima sa kojima su vezani ugovorom i drugu prema korisnicima njihovog dizajna ili onima koji primaju rezultat njihovog rada. Dizajner pa i sam dizajn mora biti orijentisan prema klijentu ali iznad svega prema korisnicima tog istog dizajna ili prema publici kojoj se obraća i to u bilo kom polju delatnosti. On nije samo pitanje mode. Onaj dobar dizajn postaje vrhunski samo onda kad je vanvremenski, kad više nije deo nikakvog trenda ili stila, već ima svoju sopstvenu egzistenciju.

“Velike stvari ne prave oni koji pokleknu pred trendovima, modom i mišljenjem gomile.” – Jack Kerouac

Danas društvo teži različitim estetskim kodovima. Danas svi žele dizajn. Enterijer mora biti dizajn, stvari moraju biti dizajn, kola, naočare, pa čak i toalet papir. To je
glupo. Previše dizajna ubija dizajn. Potrošačko društvo dovodi do demokratizacije dizajna, i to je okej jer je dizajn pravljen za široku publiku. To mu je svrha. Ali ono što je po meni sam vrhunac stupidnosti je da se dizajn smatra statusnim simbolom “elite” ili da se od dizajna pravi moda. Jedini pravi dizajn je onaj koji prevazilazi vremenske granice i epohe. Danas se recimo Jaguar Type E smatra kao old timer, ne proizvodi se više serijski kao što se ne proizvodi ni Citroen 2CV, ali je Jaguar Type E i dan danas prepoznatljiv po svojoj silueti. Dizajn nikako nije statusni simbol, bez obzira što se umnogome povezuje sa modom i luksuzom. Dizajn je percepcija.

Sa razvojem interneta, razvio se i webdizajn, motion dizajn, video dizajn, ux i ui dizajn. To su neke stvari sa kojima se moramo pomiriti. Dizajn se razvija paralelno  sa tehnologijom i to je jednostavno tako. Svaka nova stvar, svaka inovacija mora biti prilagođena publici, korisnicima, klijentima. To je svrha dizajna. Bilo je jednostavno krajem 90.ih praviti sajtove i škrabati kod bez ikakve logike, bez iole standarda i kako je ko hteo i znao.  U proteklih nepunih 20 godina web dizajn je postao stvarnost, delatnost, zanimanje i nešto što je neophodno i sveopšte prihvaćeno. Danas razvijamo ux i ui dizajn user experience i user interface dizajn. Zato što znamo da interfejs nije isti na mobilnom telefonu, tabletu i ekranu kompjutera i zato što znamo da korisnici nemaju isto ponašanje kad koriste sve te uređaje; i tu ne pričam još o pametnim satovima i konektovanim stvarima kao što su frižideri, mašina za veš, tv, automobil ili čitava kuća. Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, za par godina ćemo zaboraviti sve ove ekrane i sve će biti ili u našim naočarima ili gde već. Ali sve to što ćemo tada videti će opet neko trebati da dizajnira ili prilagodi publici, korisnicima.

U narednih 20 godina, promeniće se dosta toga, čitaćemo selektivno, inteligentne novine, moći ćemo na papiru da gledamo video sadržaje, idemo na internet i mobilna telefonija će brojati, neki, ko zna koji G i bićemo najverovatnije u eri instant komunikacije, ali čisto sumnjam da će se logo Nike promeniti. A i kroz dvadeset godina ćemo i dalje pričati o večitoj dizajnerskoj dilemi : Sadržaj ili forma, forma ili sadržaj.  Dizajn je i jedno i drugo, čudna alhemija i forme i sadržaja. Dobar ste dizajner ako znate da uklopite i jedno i drugo, u skladu i harmoniji, i estetski i funkcionalno. Veliki guru web dizajna Jeffery Zeldman je izjavio : “Sadržaj prethodi dizajnu. U odsustvu sadržaja, dizajn nije dizajn, već samo dekoracija.” I to je tačno, delimično, i sa njegove tačke gledišta, ali ono što je on zaboravio da kaže je i to da da sam sadržaj u odsustvu dizajna, nije sadržaj, već samo puka informacija.